“Sreća je kod inteligentnih ljudi najrjeđa pojava za koju znam” – Ernest Hemingvej. Sreća i inteligencija se međusobno isključuju, jer je sreća stanje uma, dok je inteligencija opseg uma – jedna je više fiksna, a dok je druga fluidnija.
Evo razloga zašto se mnogo inteligentnih duša, bori da nađu sreću:
1. Inteligentni ljudi imaju visoke standarde
Imati standarde je dobra stvar. To ti može pomoći da ostaneš na pozitivnom putu ka sreći i uspjehu. Međutim, postavljanje standarda koji su previsoki, može postati problem. Inteligentni ljudi imaju tendenciju da znaju šta žele i odbijaju da se zadovolje sa manje. Njihovi visoki standardi odnose se na sve oblasti njihovog života – poslovi, veze, ciljevi. To im može otežati da budu zadovoljni. Mogu se stalno osjećati kao da njihova dostignuća nisu dovoljna ili da im posao ne dozvoljava da napreduju. Njihovi standardi takođe mogu značajno uticati na njihove veze.
2. Inteligentni ljudi priznaju stvari onakve kakve jesu, a ne primjenjuju znanje sa nadom u ono što mogu biti
Kada je “srećan”, tvoj um je vjerovatno fiksiran – fokusiran na sadašnji trenutak. Kada tvoja svijest nadjačava znanje, ono što znaš ili ne znaš je irelevantno, jednostavno zato što je tvoja pažnja potpuno prilagođena onome što se zaista događa.
3. Inteligentni umovi nisu zadovoljni sadašnjim trenutkom onakvim kakav on jeste, oni stalno pokušavaju da nađe više značenja
Kada je „inteligentna“, svijest gubi prednost nad znanjem. Naši umovi nisu zadovoljni sadašnjim trenutkom i zato oni lutaju ili ga napuštaju u potpunosti, dodaju ili oduzimaju od njega, oplemenjuju ga ili preoblikuju, razumiju ili tumače, itd. Mijenjaju mu značenje, jer trenutak sam po sebi nije dovoljan. Ovo nezadovoljstvo pokreće um na očajničku trku da pristupi i stekne sve informacije i uspomene, koje je sačuvao kako bi trenutak bio „bolji“. Tokom ovog procesa um postaje nestrpljiv, mahnit ili izgubljen, jer ono što on doživljava nije dovoljno, zbog toga što njegovi trenutni resursi ne uspijevaju, on odlazi i traži još više, “gugla”, čita i traži više, jer ništa nije dovoljno.
4. Sreća je um koji se skrasi; inteligencija je um koji odbija da se skrasi
Za srećan um šta god da je – dovoljno je. On ne pokušava da to izmijeni; samo prihvata i postupa u skladu s tim. Inteligentni um nije tako lako zadovoljiti i on smatra da je sretan um zadovoljan, samo zato što je lijen.
5. Većina inteligentnih ljudi previše analizira stvari
Visoko inteligentni ljudi imaju tendenciju da stalno analiziraju i proučavaju do iznemoglosti. Oni će vagati prednosti i mane, te suditi nakon što se tiho povuku. To često dovodi do depresije. Često dobiju odgovore na većinu pitanja koja ih muče. Kontinuirani odgovori mogu biti zaista neprijatni i mogu ih ometati negativnošću i malodušnošću, što dovodi do razočaravajućih rezultata.
Izvor: themindsjournal.com
