Maja Petrović je primjer kako ljubav prema hobiju može preoblikovati karijeru i život. Kao diplomirana ekonomistkinja sa bogatim iskustvom u marketingu i radu na USAID ekonomskim programima, Maja je prije 11 godina donijela hrabru odluku da svoje strasti pretvori u profesiju. Napustila je korporativni svijet kako bi se posvetila onome što je oduvijek voljela – nutricionizmu i gastronomiji.
Njeno putovanje počelo je u martu 2012. godine, kada je lansirala blog koji je ubrzo postao sinonim za vrhunske kulinarske savjete i recepte. Blog je osvojio nagradu za najbolji u Srbiji već 2014. godine, a Maja je nastavila da osvaja srca čitalaca svojim knjigama, poput “Gurmanske veze”, koja je prodata u nekoliko hiljada primjeraka i prevedena na slovenački jezik (uskoro slijedi i još jedan prevod). Njena najnovija kreacija, eKuvar “Hedonistički vodič za specijalne prilike”, dodatno potvrđuje njen status u svijetu gastronomije.
Svojim radom, Maja je postala poznata i van granica interneta, pa je tako član žirija za Food Talk Taste Awards, te je angažovana u različitim aktivnostima koje sprovode ambasade u Srbiji (Gruzija, Turska, Švedska…)
U našem online razgovoru Maja nam je otkrila kako je zakoračila u svijet nutricionizma i gastronomije, šta je inspiriše i šta najviše voli u svom poslu.
Otkud ljubav prema kuvanju, kako se ona rodila i kako je prerasla u tvoju veliku strast?
“Ja se uvek šalim kako je to zbog Venere u Biku u 2. kući, što u prevodu znači ‘ne možeš da objasniš babi da si već jeo’ 🙂 Kad šala prođe, ostaje ono objašnjenje da je hrana ne samo izvor života, već i ogromnog zadovoljstva. Nepresušni bunar kreativnosti iz koga svi mi – koji volimo gastronomiju – možemo večno da crpimo ideje za nove teksture i ukuse. Počelo je još u osnovnoj školi, kada sam naučila neka osnovna pravila i tehnike kuvanja. Mada, to nije bilo zanimljivo. Ono što jeste, bio je momenat kada sam shvatila da ja s tim pravilima mogu da radim šta god želim: da ih mešam, kombinujem, menjam im redosled… Ubacim, izbacim ili zamenim sastojak… Dobila sam novo igralište, na kome se uvek dešavalo nešto novo i drugačije.
Najviše volim intuitivno kuvanje kad nemam pojma šta ću napraviti i samo počnem. Onda mi prijatelji kažu da opet napravim ‘ono od prošli put’ – a ja bukvalno nemam pojma šta je to bilo :). Znam samo da je bilo dobro, prvenstveno zato što se sjajno zabavljam. A onda je ljudima oko mene lepo, jer svi vole dobru hranu”.
Šta te inspirisalo da započneš svoj food blog?
“Na početku blogovanja sam više pisala o nutricionizmu, uobičajenim zabludama i o tome kako nam reklamiraju prehrambene proizvode. Nutricionizam jeste moj hobi i čitam o njemu već decenijama, jako ozbiljne knjige. Ali nikada nisam želela da imam i diplomu. Moj stav je da takve stvari treba svi da učimo u školi, jer je znanje o hrani izuzetno važno. Kada sam spojila to znanje stečeno iz ljubavi i hobija – sa znanjem koje sam stekla tokom školovanja, dobila sam blog koji je imao eksplozivan rast čitanosti od samog početka. Nije u tom momentu bilo neke posebne namere s moje strane. Želela sam da podelim ono što znam – slobodno i svojim rečima.
S druge strane, paralelna opsesija je bila gastronomija i kuvanje. Kao osoba koja obožava ukusnu hranu, uvek sam se pitala da li mogu da spojim tu svoju hedonističku crtu ličnosti – sa zdravom ishranom. Rekla bih da prilično dobro uspevam u tome, jer uvek tražim najbolje tehnike pripreme hrane, optimalne začine – a opet uspevam da u 99% slučajeva ne koristim proizvode. Samo namirnice”.
Kako je izgledao tvoj put od hobija do profesionalne food blogerke?
“Sve se dešavalo samo od sebe i u pravom trenutku. Rekoh ja, koja ne verujem da slučajnosti postoje :). Zarađivanje od bloga je, u skromnijim obimima, krenulo skoro odmah. I tada, pre 11 godina to je bila važna tema za tadašnju blogosferu. Naše konferencije su uvek imale neki panel na kome se pričalo o tome da li treba zarađivati od bloga, kako, koja su pravila te igre…
Više puta sam na bini ponavljala ono što je tada bilo najbitnije – a to je kredibilitet blogera. Objasnila sam to ovako: ‘Ako tada napišem plaćeni tekst, a njega najkomotnije mogu da linkujem na sopstvene tekstove od prethodnih godina – znači da neću izneveriti čitaoce’.
Sve ostalo se učilo usput… Google analitika, oglašavanje preko Business Managera. Možda najbitnije, SEO optimizacija. A naravno, paralelno i fotografija hrane, upotreba Ligtrooma… Menjali smo se onako kako su se menjale društvene mreže, pa sam morala da naučim da snimam i montiram video. Ubacujem titlove i voiceover… Put još uvek nije prepešačen, uvek se dešava nešto novo”.
Šta je najizazovnije u procesu kreiranja novih recepata?
“Nekada krenem sama od nule. Nekada nađem u osnovi dobru ideju, koju želim da poboljšam – i što se namirnica, i što se tehnike tiče. Kod mene to ide jako ‘tečno’ i bez zastoja.
Smešno je što bi mi najteže palo da štampač prestane da radi :). Uvek recept prvo napišem iz glave, jer već imam ideju šta radi posao i šta uspeva. Onda ga štampam i kačim na frižider – a tu je na magnetu i olovka. I recept sve vreme menjam dok kuvam, zapisujem svaku izmenu… To je moja rutina, a ispadanje iz te rutine bi mi jako otežalo rad. Zato se uvek šalim kako ću za hranu lako – ali štampač mora da se čuva”.
Koji je tvoj omiljeni recept koji si ikada kreirala i zašto?
“Sigurno su to kapkejkovi s ‘pijanim’ višnjama. Imam čudan odnos prema slatkišima. Volim da ih spremam, a ne volim da ih jedem. Šećer gledam kao dobar začin u slanim jelima – pogotovo kineskim – ali ga upotrebljavam u malim količinama. S druge strane, sve slatkiše koje napravim probam, naravno, a zatim ih razdelim komšijama ili prijateljima.
Upravo zato, poželela sam da napravim slatkiš za mene – osobu koja ne voli slatko. I dizajnirala sam taj Cupcake. Osnova je mafin od crne čokolade. Punjen je višnjama, višnjevačom i dodat je čili. Na kraju, frosting je takođe od crne čokolade. Tu je ukus gorkog, slatkog, alkohola, čilija, malo šećera, maslaca… Uspela sam da napravim nešto što se meni dopada.
Inače, u mom kuvaru ‘Hedonistički vodič za specijalne prilike’, jedno od 7 poglavlja je posvećeno slatkišima. Svi su netradicionalni, a većina ima neko piće za odrasle (dajem zamene ako ih jedu i deca). Ne nalazim ništa smisleno u kolačićima sa keksom, šlagom, pudingom… Ali uživam u tome da pravim ‘kolače za odrasle’. Primera radi, imam tiramisu u kuvaru – ali je to Džin-tonik tiramisu”.
Bez čega ne možeš da zamisliš svoju kuhinju? Šta je must have tvoje kuhinje?
“Kuhinjski aparati za sve i svašta :). AirFryer, mašina za mlevenje mesa, aparat za vakumiranje, 2 štapa za Sous Vide, secko, Slow Cooker…
Mogu bez svih njih i znam šta bih radila da imam samo noževe, šporet i kuhinjski termometar. Ali je ovako zabavnije, brže, kvalitetnije – rezultati uvek fantastični. A i lepo kažu da bez alata nema ni zanata”.
Koji su bili izazovi u pisanju i objavljivanju tvojih knjiga?
“Klasika. Da se nateram da počnem – znajući koliko me posla čeka. Nakon prve knjige, drug koji je fizioterapeut je došao kod mene s rasklopivim krevetom da mi otkoči vrat i leđa. I čupala sam kosu s glave dok nisam otišla u štampariju da uzmem prvi primerak ‘Gurmanskih veza’. Onda sam uzela taj prvi primerak i odvela ga na kafu.
Tako sam i kuvar razvlačila godinama. Imala sam ime od početka i tačno znala šta hoću da postignem. Ali sam ga menjala 100 puta. Ubacivala i izbacivala recepte. Dodavala nove savete ili istorijske podatke o jelima. Jednog dana sam konačno bila zadovoljna i ugledao je svetlost dana.
Bilo je dosta razmatranja da li da radim štampanu verziju kuvara, znajući koji je posao kod prve knjige bila štampa, skladištenje, ugovori s knjižarama, špedicija za izvoz u druge zemlje… Odlučila sam da mi se to trenutno ne radi i da su elektronska izdanja za sada dovoljna. Tako sam podigla online shop gde su sve knjige. Dodala sam i 2 besplatne kraće knjižice s receptima kao „uzorke“ – to svako može da skine”.
Koje su teme tvojih knjiga i šta te inspirisalo da ih napišeš?
“Na naslovnoj stranici ‘Gurmanskih veza’ piše da je to knjiga o afrodizijacima, hedonizmu i zdravoj ishrani. Moje čitanje o nutricionizmu mi je pokazalo jednu stvar: kad pričamo o hrani, uvek to radimo više iz ugla demotivisanja. Pričamo o tome da neka loša hrana može da nas ugoji ili razboli. Poželela sam da o hrani pišem iz drugog ugla. Iz ugla motivacije. O tome kako će nam uz ‘pravu prirodnu hranu’ život biti lepši. I centar knjige su postali afrodizijaci.
Afrodizijaci postoje u mitovima i legendama, ali nisu naučno dokazani. Napravila sam zabavnu knjigu, ali prilično informativnu. Jako sam ponosna na nju i evo, posle nekoliko hiljada prodatih primeraka – nikada nisam čula lošu kritiku. Što mi je malo čudno i pitam se da li su je ljudi koji je kupuju – uopšte i pročitali?” 🙂
Imaš li planove za nove projekte ili knjige u skorijoj budućnosti?
“Uh, više njih. Čak i dva spakovana nacrta. I zapisane neke dodatne teme i ideje. Kad ću i kako ću – nemam pojma. Ako neko čuje na koji način bih mogla da se kloniram i sve to sprovedem u delo – molim da javi”. 🙂
Da li postoji neki specifičan kulinarski trend ili tehnika koju želiš da istražiš?
“Ne! Jer čim čujem za nešto što mi se sviđa, skočim kao oparena da saznam više i eventualno nabavim. Tako sam bila prva koja je na ovim prostorima pisala i eksperimentisala sa stevijom, molekularnom gastronomijom, kuvanjem u vakuumu (sous vide), popularizovala kuvanje u Air Fryeru i Slow Cookeru… A pre toga sam bila druga osoba koja je ozbiljno pisala o Low Carb i LCHF ishrani – nakon što je to lansirala hrvatkska nutricionistknja Anita Šupe.
Družim se s našim najboljim šefovima, gledam mesterclass-ove Gordona Remzija i Tomasa Kelera, čitam Hestona Blumentala… Ako iskrsne neki novi trend, znaću na vreme. Sigurna sam!” 🙂
Poruka za naše čitaoce? Savjet za sve one koji se žele oprobati u kuvanju?
“Nauči tehnike kuvanja i onda se igraj s tim znanjem. Opusti se. Uživaj. U suprotnom – biće dosadno.
Ipak, ne ide ovo svima. Ako si antitalenat ili te ne zanima, nauči da spremiš stvarno dobro 3 ili 4 osnovna ‘bapska jela na kašiku’. Grašak, boranija, paprikaš, kuvani kupus… To će unaprediti i liniju, i zdravlje – a neće biti neko opterećenje”.
I za kraj preporuka za ljetnu detoksikaciju organizma?
“Davno sam napisala dobar tekst o detoksu, koji onako kako ga prodaju ‘u bočici’ i ‘u teglici’ – uopšte ne postoji. Tekst se zove: ‘Detoks sokići i najezda health coach prodavaca magle’.
Naši organi vrše detoks: koža, bubrezi, jetra… I ako nešto od toga ne radi kako treba, potreban je ozbiljan doktor – a ne ‘vikend sokić’. Ono što svakako tim organima olakšava posao, jeste da se hranimo zdravo. A stilova zdrave ishrane ima više – jer ta priča nije jednosmerna ulica, koja je za svakoga ista. Ipak, sve se svodi na jednu stvar, a to je da treba jesti namirnice, a ne proizvode.
Zato: meso, jaja, riba, sirevi, voće, povrće, mahunarke jesu osnovne stvari. Žitarice manje i ponekad – ako mene pitate. Šećer – da, jednom u 7 ili 10 dana je OK imati domaći slatkiš od kvalitetnih sastojaka. Masnoće – samo one koje su postojale i na početku 20. veka, ništa rafinisano i industrijsko.
I uvek birati bolju tehniku pripreme. Primera radi, radije bih junetinu spremala u Slow Cookeru, umesto na roštilju – ili kad pravimo omlet, pravimo ga na umerenoj temperaturi i na maslacu. Ne spaljujemo ga na rafinisanom ulju.
Naravno, sve u normalnim i umerenim količinama. I to je jedini pravi detoks. Ne za vikend ili nekih smešnih 10 dana – već od danas pa do kraja života”.