Na prvi pogled, tanjir ćevapa u lepinji, sočnih i savršeno serviranih. Na drugi – desert koji miriše na kokos, čokoladu i djetinjstvo. Upravo na toj tankoj liniji između iluzije i stvarnosti gradi svoj prepoznatljiv stil Hana Polić, kreativka koja stoji iza Instagram profila @hanasjournal.
U moru food sadržaja koji svakodnevno skrolujemo, njeni hiperrealistični kolači uspijevaju da nas zaustave. Ne samo zbog wow efekta, već i zbog ideje koja stoji iza njih, a to je reinterpretacija poznatih jela kroz slastičarsku prizmu, uz snažan oslonac na balkansku tradiciju. Njeni “ćevapi” nisu ono što misliš, a upravo u toj igri percepcije krije se cijela čar.
Iako je po profesiji u zdravstvu, Hana je svoj kreativni ventil pronašla upravo u kuhinji, gdje svakim novim kolačem pomjera granice između estetike i ukusa. Kako nastaju ovi neobični deserti, koliko vremena zahtijevaju i gdje pronalazi inspiraciju otkrivamo u nastavku, jer smo sa Hanom razgovarali online.
Ne postoji jelo koje ne bih pokušala “pretvoriti” u desert.
Ko je Hana Polić koja stoji iza profila @hanasjournal i kako je sve počelo?
Prije svega sam majka i supruga, a moje primarno zanimanje je u zdravstvu. Profil @hanasjournal nastao je tokom roditeljskog odsustva iz želje da probudim kreativnost koju sam radom u stresnom okruženju izgubila, ali i da njegujem svoju strast prema hrani. Za mene je on mnogo više od brojki i statistike. To je bio moj prvi pravi izlazak iz zone komfora i korak ka velikoj promjeni, jer se kao jako svestrana osoba još uvijek pronalazim po pitanju profesije. Cilj mi je da jednog dana moj poziv bude u gastronomiji, jer se tu do sada najviše vidim.
Kako si došla na ideju da praviš hiperrealistične kolače?
Dugo sam imala želju da se okušam u izradi ovakvih torti, odnosno kolača, prije svega da vidim da li mi to uopšte ide, jer sam ranije često gledala emisije posvećene toj temi i pitala se kako je moguće da kod nas nema tako nešto, iako je na Zapadu to dijelom ozbiljne kreativne i komercijalne slastičarske industrije.
Tvoji slatki ćevapi osvojili su internet. Odakle je došla ideja baš za taj koncept?
Moja inspiracija od samog početka najviše ide u pravcu tradicionalne balkanske kuhinje, jer takvi koncepti nisu česti i nema ih u tom obliku kod nas. S druge strane, to mi je posebno izazovno, a ujedno i dio mog identiteta, iako trenutno ne živim tamo, gdje sam odrasla i provela najveći dio života. Ćevapi su za mene na neki način i simbol Bosne i Hercegovine, pa mi je bilo posebno zanimljivo da ih napravim u formi kolača.
Koliko vremena je potrebno da nastane jedan ovakav desert, od ideje do finalnog izgleda?
Zavisi od kompleksnosti samog kolača i moje organizacije, jer uz sve obaveze upravo je ona najbitnija. Jednostavniji mogu biti gotovi u nekoliko sati, dok za one kompleksnije ponekad treba i dva do tri dana. Kako sam još na početku, do sada sam napravila tek pet hiperrealističnih kolača, tako da ima još puno prostora za učenje i testiranje granica.
Postoji li neki sastojak ili alat bez kojeg ne možeš zamisliti svoj rad?
Prvi mi na pamet pada moj samostojeći mikser, koji mi je neizostavan. A druga stvar je vanilija, koja je za mene nezaobilazna jer daje dubinu ukusa i povezuje sve ostale sastojke u jednu cjelinu.
Kako balansiraš između estetike i ukusa – šta ti je važnije?
Generalno mi je najvažniji ukus, ali kada su u pitanju hiperrealistični kolači, tu je pristup malo drugačiji. Njihov fokus je prije svega na izgledu i imitaciji, za razliku od klasičnih deserata gdje su tekstura i ukus u prvom planu. Često je izazovno postići i estetiku i ukus, jer se koriste veće količine prehrambenih boja, kao i čokolada za modeliranje ili fondan. Ipak, do sada sam zadovoljna kako sam uspjela izbalansirati ukuse. Trudim se da budu promišljeni i jednako ukusni koliko i vizuelno zanimljivi.
Postoji li neko jelo koje nikada ne bi pokušala “pretvoriti” u desert
Ne postoji jelo koje ne bih pokušala “pretvoriti” u desert, u tom smislu nemam ograničenja. U gastronomiji generalno volim da ne stavljam stvari u okvire, iako ljudi često to rade. Ponekad se pojave komentari da hiperrealistični kolači “nemaju smisla”, ali mislim da razumijevanje takvih koncepata dolazi s edukacijom i znanjem na tom polju.
Da li razmišljaš o vlastitoj knjizi recepata ili možda radionici?
Kao što sam ranije spomenula, to mi je jedna od najvećih želja, ali s obzirom na to koliko mi je stalo do toga, ne želim žuriti u tom pravcu. Trenutno nisam u mogućnosti tome posvetiti sve svoje slobodno vrijeme i energiju, pa bih voljela da sve dođe u pravom trenutku i na pravi način.
Prati nas
