Nakon više od dvije decenije autentičnog muzičkog izraza i pjesama koje su pronašle put do mnogih srca, Boris Režak ponovo staje pred banjalučku publiku – na istom mjestu gdje je 2004. godine održao svoj prvi solistički koncert. Tvrđava Kastel, s posebnom atmosferom i značajem, postaje kulisa još jednog susreta sa slušaocima koji ga prate godinama.
U intervjuu za naš magazin, Boris otvoreno govori o evoluciji svoje karijere, o tome kako danas doživljava muziku, emocije koje ga vode kroz stvaranje, ali i o tome zašto Kastel za njega nije samo koncertna lokacija, već i dio lične muzičke mape. Publiku u Banjoj Luci očekuje veče ispunjena emocijama, novim pjesmama i prisjećanjem na sve one trenutke koji muziku čine vječnom.
Borise, koncert na tvrđavi Kastel dolazi simbolično – 21 godinu nakon tvog prvog solističkog nastupa baš na tom mjestu. Kako se osjećaš povodom povratka?
“Naviru sećanja na prvi nastup, tremu koju sam tada imao ali i na osećaj zadovoljstva i ponosa kada staneš pred publiku u svom gradu, na posebnom Kastelu. Srećan sam što se opet vraćam na mesto gde je sve počelo”.
Turneja nosi naziv “Nakon toliko godina”. Šta za tebe lično znači taj vremenski okvir – i kako je evoluirao tvoj odnos prema muzici od 2004. do danas?
“Moj odnos prema muzici je isti samo sam ja zreliji. Kada pogledam iza sebe vidim da je ‘nakon toliko godina’ ipak samo jedan trenutak u kome se mnogo toga desilo. Puno lepih pesama je našlo svoj put do publike a ja sam koračao tim putem sa njima. Sada znam da je sve onako kako je trebalo biti i da muziku koju živim i stvaram ljudi osećanju svim srcem. Zbog toga mi je drago što se moja muzika i moj odnos prema njoj nije mnogo promenio”.
Kada pogledaš unazad, na tih 21 godinu karijere – koja pjesma ti je najbliža srcu i zašto? Možete li izdvojiti uopšte takvu pjesmu?
“Kao izvođaču i autoru, svaka pesma mi je na neki način bliska srcu inače je ne bih ni snimio. Vodim se emocijom i drugačije ne umem. Postoje pesme koje u nekom momentu više osećam ali to zavisi od trenutka. U mom srcu posebno mesto će uvek imati ‘Lastavica’ zbog sećanja na Aleksandra Banjca”.
Publika u Banjoj Luci te pamti po emotivnim i iskrenim nastupima. Šta pripremaš za ovaj koncert – da li možemo očekivati neke muzičke goste, iznenađenja ili nove pjesme?
“Očekujte valove emocija koje će vas preplaviti. To je ono što je na mojim nastupima uvek sigurno da ćete dobiti. Izvešću sigurno dve nove pesme koje su izašle ove godine a možda bude i još neko iznenađenje”.
Kastel je mjesto s posebnom atmosferom. Šta ga po tebi izdvaja od drugih koncertnih prostora?
“Mesta za koncert poput Kastela nema nigde. On ima neku posebnu čar koja sam doživljaj koncerta podiže lestvicu više. Ta atmosfera nastupa na tvrđavi pod vedrim nebom je neopisiva i presrećan sam što uopšte imamo mogućnost da nastupamo tu”.
Publika te doživljava kao pjevača koji živi svaku emociju koju otpjeva. Gdje pronalaziš inspiraciju za tu iskrenost u interpretaciji?
“Ta emocija je deo mene i da nije nje moje pesme sigurno ne bi zvučale tako. Kada biram pesme koje snimam, moram prvo ja da ih doživim, osetim, da bih mogao da prenesem emociju na druge. Ako nema toga onda to nije pesma za mene. Iskrenost u izvođenju mora da se oseti. Bez laži i prevare jer muzika je toliko čista stvar da bi bio greh da je uprljamo na taj način”.
Kako vidiš muzičku scenu danas? Postoji li neko od mlađih izvođača s kim bi rado sarađivao?
“Trenutno ne razmišljam i nemam u planu neku novu saradnju jer sam fokusiran na koncerte i nastupe koji slede. Na novim autorskim pesmama radim već neko vreme i plan je da neke od njih izađu do koncerta u Sava Centru 14. oktobra. Želim da što više sam pišem svoju muziku jer najbolje znam šta mi paše i šta osećam.
Muzičku scenu danas vidim kao prilično šaroliku ali mi je drago da se pop muzika vraća na svoje mesto. Ne pratim nove trendove u muzici, bar ne kod nas, ali bih voleo da mladi izvođači, autori stvaraju i neke pesme koje će trajati i koje će se slušati za 10-20 godina”.
I za kraj – poruka publici u Banjoj Luci, posebno onima koji su bili s vama i prije 21 godinu?
“Pozvao bih ih da dođu na Kastel 27. juna da vide da se nakon toliko godina ništa nije promenilo a ipak, sve se promenilo. Ono što mogu da im obećam je veče koje će pamtiti i nositi u srcu, baš kao i ja”.
Boris Režak se ne vraća na Kastel da bi ponovio nešto staro, već da bi još jednom podijelio ono što nikada nije prestajao da živi – muziku. Iskreno, emotivno i bez kalkulacija, on ostaje vjeran sebi i svojoj publici, koja ga svih ovih godina prepoznaje upravo po tome. Koncert 27. juna neće biti samo retrospektiva jedne karijere, već i podsjetnik da su neke vrijednosti – poput istine u pjesmi i veze s publikom – vječne.
