“Put do unutrašnje mudrosti počinje utišavanjem vanjske buke”. Tako jedan od najvećih muzičara svih vremena, dostigao svoju genijalnost. Najgora noćna mora koja može zadesiti jednog kompozitora upravo se desila Betovenu, a on je potom počeo stvarati svoja neprevaziđena remek djela.
Niotkuda ovaj veliki kompozitor je počeo da čuje zujanje u ušima. Tokom narednih nekoliko godina, njegov sluh je stalno slabio. Da bi čuo sopstvenu muziku, udarao bi po tasterima klavira takvom snagom da bi ih često lomio. Njegovo stanje je nastavilo da se pogoršava i nije bilo nade za izliječenje. Bilo je to 1800-ih, kada je gluvoća bila slabo shvaćena i liječena.
Ono što je njegovom životu davalo smisao – zvuk – trajno je nestajalo iz njega. Preostalih 10 godina života proveo je u tišini, a ta tišina je je imala ogroman uticaj na njegovu genijalnost.
Iako je muziku mogao čuti samo u mašti, nastavio je da komponuje. Na kraju krajeva, muzika je jezik, a Betoven je proveo cijeli svoj život savladavajući taj jezik. Ovaj genijalac znao je kako zvuče muzičke note i kako različiti instrumenti rade zajedno. Mogao je da napiše čitavu simfoniju, a da ne čuje nijednu notu.
Koliko mu je gluvoća oduzela, toliko mu je i dala. Što je manje mogao čuti, postajao je originalniji. „Gluvoća nije umanjila, a možda je čak i povećala njegove kompozitorske sposobnosti“, napisao je njegov biograf. Njegov rani rad bio je pod jakim uticajem njegovog instruktora, Josefa Haydna. Kada je ostao bez sluha, nije mogao da čuje muzičku modu svog vremena, tako da nije bio pod njenim uticajem.
Uz isključenu muziku drugih muzičara, konačno se uključio, a gubitak sluha mu je omogućio da razvije jedinstven i originalan kompozicioni stil, koji će ga učiniti Betovenom.
“Svi problemi čovječanstva proizlaze iz čovjekove nesposobnosti da mirno sjedi u sobi sam.”
Betoven je svoja djela stvarao bez ikakvog spoljnog uticaja, bez ometanja, bez slušanja muzike koja bi imala bilo kakav uticaj na njegovo stvaralaštvo. Za njega su postojale samo note, koje su plesale u njegovoj mašti i na samo njegov način. Postojala je samo tišina koja je stvorila najmoćnija kompozitorska djela.
Gubeći sluh kao najmoćnije sredstvo za svoje stvaralaštvo, ovaj velikan uspio je pronaći šapat svog glasa i čuti suptilnu melediju duboko u sebi. Kada su se utišali svi drugi glasovi Betoven je spoznao biće u sebi, koje već zna sljedeće poglavlje u svojoj priči i sljedeću melodiju u simfoniji.
Izvor: nextbigideaclub.com
